„СРБИЈА - Национална ревија”, број 36
РЕЧ ПРЕ
Нећемо вас плашити ни замајавати. Ионако је превише стручњака којима је то у опису радног места. Не позивамо вас да SMS-ом спасете нечије срце или купите аутобус „Црвеној звезди”. Не нудимо вам буткицу за 99,99 нечега. Желимо да сазнате где је први пут игран тенис у централној Србији. Како се зове човек који је крстио Европу. Зашто је троимено срце српског Баната. Има ли Михајла Пупина у Идвору данас. Где се налази „Мали Београд под црвеном стеном”. Шта су нашли археолози у нишкој Јагодин мали. Где су све потомци српског племена Никшићи. Откуд симбол ЕУ у Србији већ 300 година. (...)
Ако желите и ви, онда сте на правом месту. <
САДРЖАЈ
Пролог
СУМЊИВА ХРОНИКА ИЛИ ТУЖНА ХУМОРЕСКА
Цивилизацијски искорак у провалију
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ДВА ДВОРА, ДВА СВЕТА, ДВА ЛИЦА СРБИЈЕ
Мостови а не ровови
Јубилеј
ПОЧЕЛО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 1700. ГОДИШЊИЦЕ МИЛАНСКОГ ЕДИКТА
Човек који је крстио Европу
Знаменитим актом озваничена је верска толеранција у империји, забрањен прогон иноверних и хришћанска црква добила право јавног деловања. То је један од најзначајнијих датума у целој историји хришћанске цркве и цивилизације. Очи бар две милијарде крштених биће током целе ове године упрте у Ниш, некадашњи Наисус, родно место цара који је донео овај закон и побеђивао под крсним знамењем. Јер, управо ту ће бити и званични центар прославе. А шта су све тим поводом припремили Ниш и Србија?
Пише: Даша Марјановић
Фотографије: Архива и репортери „Националне ревије”
Летопис
ПРИБОЈ НА ЛИМУ, ПРВИ ТЕНИСКИ ГРАД У СРБИЈИ
Буђење у европским одорама
Од средине XIX века из ове вароши може се телеграфисати на српском, турском и француском. Од 1880. игра се тенис, од 1885. ради градски водовод, у кућним купатилима су бојлери на ложење. Постоји модеран хотел, са салонима за шах и билијар, стиже штампа из белог света, оркестри свирају окретни танц и српска кола, организују се „игранке са лутријом”... Од средине XX века све се променило, само су главна улица и пар сокака остали где и пре
Пише: Саво Дерикоњић
Водич
ЗРЕЊАНИН, ОТМЕНА И МОДЕРНА ВАРОШ ШТО ВЕКУЈЕ У ПРВОЈ РАВНИЦИ
Троимено срце српског Баната
Чувен по здањима и мостовима, хоровима и оркестрима, врхунским спортистима и уметницима, пиву и луткарском позоришту, овај град је некада био „највећа фабрика хране на Балкану”. Данас, пребродивши тешке године, важи за један од градова у Србији најатрактивнијих за инвестирање (признање које му је 2006. званично доделила америчка Агенција за међународни развој)
Позивница
СРЕМСКА МИТРОВИЦА, ГРАД ФЕСТИВАЛА И ЖИВОПИСНИХ МАНИФЕСТАЦИЈА
Умеће сусретања и угошћавања
Буде ту свега, целе године. Џеза и блуза, штука и магарица, музеја и понија, бајкера и гудача, царева и добошара, бостана и фолка, варјача и чамаца, војвода и паора, и мангулица, дабоме. Тамбураши, госпојице и много финог света се подразумевају
Оријентација
ВРЊАЧКА БАЊА ПРИПРЕМА ТЕРЕН ЗА НОВА УЛАГАЊА
Шанса за озбиљне инвеститоре
На око четрнаест хектара, на једној од најатрактивнијих локација у вароши, планирана је изградња термалног парка и других првокласних туристичких садржаја. Преговори са иностраним инвеститорима су у току. Низом административних и пословних олакшица, Општина додатно подстиче улагање у развој Бање и целог овог краја
Подсетник
СЕЛО ИДВОР, У ОПШТИНИ КОВАЧИЦА, ПАМТИ СВОГ ВЕЛИКАНА
Завичај Михајла Пупина
Прошао је тежак пут и винуо се до светских научних врхова. Али никада није заборавио свој Банат и претке. Свом већ славном имену додао је оно Идворски. Аутобиографију „Од пашњака до научењака”, овенчану „Пулицеровом наградом”, посветио је мајци Олимпијади. Имање у Норфолку називао је својим америчким Идвором. А успомене и грађу о свему томе чува Задужбина Михајла Идворског Пупина (1854-1935) у његовом родном селу
Бележница
ЗИМСКО КРСТАРЕЊЕ ПО СТАРОЈ ПЛАНИНИ
На крову централне Србије
Није баш да се одавде виде „сва мора Балкана”, како вели једна домаћа легенда, али се оно што се види не заборавља. Љупки конаци, омамљујућа стара кухиња, срна крај водопада, тринаест километара добро уређених скијашких стаза, модеран систем ски-лифтова, жичарâ, гондола, хотел по високим европским стандардима... И, поврх свега, природа која је сачувала чедност. Ето зашто овај најмлађи туристички центар у Србији сматрају и најперспективнијим
Пише: Љиљана Павловић
Преко горе
БЕЛОГРАДЧИК, ПРИЈАТНА ВАРОШ НА БУГАРСКОЈ СТРАНИ СТАРЕ ПЛАНИНЕ
Мали Београд под црвеном стеном
На двадесетак километара од Миџора, највишег старопланинског врха, овај град познат је по стенама необичних облика у које се и сам уклопио. Црвену боју дају им оксиди гвожђа, па их зову и „зарђали камен”. Хајдук Вељко, ослободилац од Турака, овде је веома поштован јунак. Има своју стену и своју легенду. Увече, у кафеима, слуша се „српски фолк”, па утисак да сте у Београду није тек наша досетка
Текст и фотографије: Драган Боснић
Каталог
У НЕГОТИНУ, НА ТРОМЕЂИ, УЗ МОКРАЊЧЕВЕ РУКОВЕТИ И ВЕЉКОВЕ ПОДВИГЕ
С Крајином у средишту
Све је то помало омамљујуће. И келтски трагови, римске рушевине, влашка магија, храна из земљаних судова, вино из виноградарских насеобина, и коло на ливади, свитање у дунавским заливима. А опет, све тако једноставно и блиско. Ми се са тим рађамо, странци се у то заљубљују. Враћамо се и једни и други
Истраживања
ШТА СУ ДОНЕЛА ПРОШЛОГОДИШЊА ИСКОПАВАЊА У НИШКОЈ ЈАГОДИН МАЛИ
Одгонетке касноантичке некрополе
Сада је могуће на једном простору сагледати урбанистичку организацију „града мртвих”, различите типове гробних конструкција, начине градње, важне елементе духовне и материјалне културе касноантичког Наиса, када хришћанство још беше младо а раније традиције јаке. Резултати ће бити објављени у посебној публикацији, а нађени предмети предочени јавности на великој изложби у Нишу ове године
Текст: НР Прес
Фотографије: Зоран Радосављевић Кики
Корени
СРПСКО ПЛЕМЕ НИКШИЋИ, ОД ДАВНИНА ДО НАШИХ ДАНА
Стара лоза и млади изданци
Родоначелник Никша, по мајчиној линији, праунук је Стефана Немање а унук Вуканов. У Оногошт је дошао крајем XIII или почетком XIV века из родних Кртола, у Грбљу. После њега су бројна војводска и кнежевска колена, као и сеобе и рачвања. Потомци његовог племена су многи чувени људи у свим српским земљама, међу њима и неки наши савременици
Пише: Божидар Кљајевић
Заборављени
МИЛАН ЈОВАНОВИЋ СТОЈИМИРОВИЋ (1898-1966), ПИСАЦ, НОВИНАР, ПРЕВОДИЛАЦ, ПОЛИТИЧАР, КОЛЕКЦИОНАР
Последњи ренесансни Смедеревац
Његове „Силуете старог Београда” спадају међу најбоље икада написане хронике српске престонице. Памте се и његови записи о последњим данима Петра Кочића. Уређивао је више листова у Београду, Смедереву и Скопљу, био директор новинске агенције „Авала” и Државног архива, али и један од највећих колекционара у Србији. Готово половину експоната Уметничког одељења Музеја у Смедереву чини његова оставштина. Испоставило се да није био „народни непријатељ”, само да још народ сазна понешто о томе
Пише: Радмила Таминџић
Трагови
ЧУВЕНИ БЕОГРАДСКИ ИЗДАВАЧИ ЋУКОВИЋИ И ЊИХОВЕ НЕЗАБОРАВНЕ КЊИГЕ
Кадок са Гундулићевог венца
Историчари Дурковић-Јакшић и Старчевић сврставају их у ред најзначајнијих старих српских издавача, књижара и штампара. Засновали су издавање уџбеника и издаваштво за децу. Уз њихову библиотеку „Класична дела омладинске књижевности” (Кадок) стасавале су многе наше генерације. За четврт века објавили су више од хиљаду наслова. А онда им је 1948. одузета имовина и забрањен рад. Данас, шест и по деценија касније, њихови потомци покушавају да исправе неправде и крену изнова
Пише: Јово Бајић
Фотографије: Архива Ћуковића и Јово Бајић
Симболи
НАЈПОЗНАТИЈЕ ЗНАМЕЊЕ УЈЕДИЊЕНЕ ЕВРОПЕ У ЈЕДНОМ ЗАГОНЕТНОМ ПЕТРОВАРАДИНСКОМ ЧИТАЊУ
Венац од дванаест звезда
Добивши недавно статус кандидата за чланство у Европској унији, Србија је стекла и право да може званично употребљавати амблем ове организације. Тако су се на неким здањима у држави појавиле заставе са познатим симболом: круг од дванаест златних звездица на тамноплавој основи. Занимљиво, тај исти симбол стоји истакнут у пречанској Србији, видно и јасно, више од 300 година. Како?
Пише: Ђорђе М. Србуловић
Светионици
„АНТОЛОГИЈА ПОЕЗИЈЕ СРПСКОГ РОМАНТИЗМА”, ПОСЛЕДЊИ КАПИТАЛНИ ПОДУХВАТ СЛОБОДАНА РАКИТИЋА (1940-2013)
Реч је о вечности
Започели смо ово писање не знајући да ће оно бити опроштајно, јер је велики српски песник и антологичар 1. јануара отишао ка вишим станицама Човека. Своју ерудицију, тихо господство и песнички дар уградио је, као старински неимар, у ову књигу. Сада боље разумемо Доситејево отварање епохе, Ђурино родољубље, Његошево боготражитељство, Змајеве снохватице, Кодерову „екстремну самосвојност”, па и она два пута што воде из песништва Лазе Костића. Схватамо да је човек само нит у времену. Не питамо више: „Ствари које су прошле, где су оне?”
Текст: Весна Капор и НР Прес
Илустрације: Предраг Драговић
Фотографија: Архива СКЗ
Палета
НАСТАВЉА СЕ БЛИСТАВА РУСКА ЛИНИЈА У СРПСКОМ СЛИКАРСТВУ
Магични реализам Сергеја Апарина
Насупрот колонама других, у Србију је дошао ратне 1991, у својој тридесетој, још не знајући да се управо надовезује на низ у којем су мајстори какви беху Стјепан Колесњиков, Игор Васиљев, Леонид Шејка, Оља Ивањицки, Ђорђе Прудњиков... Овде, у Земуну, доживео је свој кључни преображај, алхемијску сублимацију. Овде је открио свој стил, своју „лични легенду” и свој уметнички пут. Овде је постао светски значајан сликар фантастичне фигурације
Пише: Дејан Ђорић
Лира
СЛОБОДАН РИСТОВИЋ, ПЕСНИК, СТАРИНСКИ ВИДАР И ЧУВАР НАПУШТЕНИХ ПРАГОВА
Литургија над пустом земљом
Нестају села, кућишта и путеви у коров зарастају. Целе области остају без људи. О оно мало дима у димњацима брину још само усамљени старци и гује чуваркуће. Зар ће овај народ збиља скончати у адаптираним подрумима и вешерницама великих градова, туђих и својих? Зар синови ове земље још увек мисле да ће преварити часовнике и даљинаре и да ће ту бригу неко други, уместо њих, пребринути? Зар ће нас из овога извести они који су нас довде довели? Заборавили смо себе, а хтели бисмо да нас се Бог сети? Ево како о томе размишља Песник који покушава да нас излечи племенитом тугом и безусловном верношћу
Пише: Марина Горски
Стари мајстори
МАРКО МАРКОВИЋ (1935-2011), ЛЕГЕНДА СРПСКОГ И ЈУГОСЛОВЕНСКОГ СПОРТСКОГ НОВИНАРСТВА
С громом у микрофону
Деценијама смо највеће спортске догађаје гледали и проживљавали кроз његове очи. Тамо где је он био као да смо били и ми. Иза овог несуђеног лекара, глумца и адвоката остало је око 2.000 живих спортских преноса. Извештавао је са бар 40 великих континенталних и планетарних такмичења. Без њега не би било „Спортског прегледа”, „Спортске суботе”, „Индиректа”. И где год да је био, што год да је радио, никада није изневерио себе и своје слушаоце или гледаоце
Пише: Дејан Булајић
Фотографије: Архива Радио Београда и „Националне ревије”
Скитачи
ШАРМАНТНЕ НОВОСАДСКЕ „ФРАЈЛЕ” И ЊИХОВА МУЗИКОТЕРАПИЈА
Једно заводљиво путовање, баш
Четири године, четири вокала, две гитаре, један албум, девет песама, свих девет хитова, више од петсто хиљада прегледа на „You Tube” каналу, три пара штиклица и један пар равних ципелица, четири точка на земљи, десет хиљада метара у облацима. У питању је једначина са четири познате: Марија Мирковић, Наташа Михајловић, сестре Невена и Јелена Буча. Кад се саберу, добијамо „Фрајле”
Пише: Драгана Барјактаревић
Сећање улице
БЕОГРАДСКА ПОЕТИКА ДНА: СА ПРИНЦОМ ЧАРЛСОМ, БУКОВСКИМ
Време неприметног благостања
Царовало је благостање, али ми ништа нисмо знали о томе, јер нисмо читали новине. Иначе бисмо се и ми мало огребали. Ствар је функционисала зато што је свак ту радио и свој и туђи посао. И полицајци, и песници, и доушници, и сецикесе. И Алија Сиротановић. И јарчеви на брвну, наравно. Знали смо да ће штребери кад-тад растурити земљу, па смо избегавали предавања. Тешио нас је афоризам: „Они који живе од данас до сутра треба још само мало да се стрпе”
Пише: Небојша Јеврић
Знање
СЕСТРЕ МОЛДОВАН, ПОЗНАТЕ КАЈАКАШИЦЕ, СТУДЕНТКИЊЕ БЕОГРАДСКЕ ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ
Завеслаји у пословним студијама
„У Школи смо утврдиле свој такмичарски карактер и схватиле да се борбени дух не кристалише само на тркама”, кажу Оливера и Николина. „Није лако ускладити спортску каријеру и високошколске обавезе, али су нам сви у установи излазили у сусрет и помогли својом стручношћу и коректношћу. Искуство са студија нам је много помогло и у спорту и у животу”
Знање
ПРОФЕСОР ЕМЕРИТУС ДР СЛОБОДАН УНКОВИЋ О МОДЕЛУ МОДЕРНОГ ОБРАЗОВАЊА
„Сингидунум” по светској мери
У складу са савременим тенденцијама у високом образовању, на овом Универзитету стално се унапређује квалитет студирања и стварају стручњаци модерних знања. Примењују се методе и технике као у најразвијенијим универзитетским центрима у свету. Прилагођено реалним потребама тржишта, кроз наставне програме студенти бивају оспособљени да решавају конкретне пословне ситуације и овладају посебним вештинама
Текст и фотографије: Розана Саздић
Енергија
РУДАРСКИ БАСЕН „КОЛУБАРА”, НАЈВЕЋИ ПРОИЗВОЂАЧ УГЉА У ЗЕМЉИ
Ослонац српске енергетике
Лазаревачки рудари годишње отпреме термоелектранама око 30 милиона тона лигнита, из чега се у даљем процесу произведе више од половине електричне енергије у Србији. Од 1896, када је започета експлоатација, у колубарском басену произведено 973,6 милиона тона, а резерве се процењују на око две милијарде тона
Путовања
„Ластом” у свет
Туристичка агенција „Ласта” у оквиру истоименог саобраћајног предузећа послује 46 година, а њена понуда заснива се на организацији и реализацији туристичких аранжмана, летовања и зимовања, ђачких и стручних екскурзија и сајмова, у земљи и иностранству, уз могућност посебног прилагођавања потребама и жељама корисника
